Autor teksta i ilustracija: Dragan Petrović
Koji je danas primaran način transporta?
Kako se transportni sistem razvijao kroz istoriju, i gde je njegova budućnost?
Isplivavajući iz utopijskih/futurističkih filmova prošloga veka
Leteći automobili, možda i neiznenađujuće, postaju neizbežna stvarnost.
Naši gradovi su pod velikim uticajem međunarodnih, regionalnih, lokalnih, puteva.
Platforma, mreža na kojoj se zasnivaju arhitektura i urbanizam definisane su ulicama.
Iako su multifunkcionalne,
Mogućnost komunikacije automobila kroz grad je ipak prioritet.
Trenutno, na lokalnom nivou, na automobil se troši 60-80% uličnog prostora.
Međutim, u narednih 30-70 godina, leteći automobili će najverovatnije postati naše glavno prevozno sredstvo,
Uklanjajuči jedan od najvažnijih parametara kada se radi o
dizajniranju ulice.
Šta ćemo uraditi sa prazninom otvorenog prostora na ulicama kada se automobili uzdignu?
Prototip Ulice – trenutni
Proistekao iz mnogih uticaja planera i vizionara osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog veka, poput Le Corbusier-a, dizajn ulice je bio definisan jasnim funkcionalnim zonama.
Neke ovih zona su bile samo ponovno predstavljene u novom obliku, dok su se druge pojavile po prvi put, u skladu sa novim idejama o funkciji ulice.
Analizirajući, primetio sam 4 primarne zone za:
Auto – prva i najvažnija trenutna zona, zauzima najveci prosto uličnog preseka.
Pešaka – druga zona, koja zauzima oblik trotoara. Često poprima i hibridne oblike trgova, prostora za izložbu prodaju, itd.
Međusadržaj – treća zona u kojoj su smeštene funkcije zelenila, tampon zona.
Infrastrukturu – četvrata zona u koja obezbeđuje prostor za tehnološku infrastrukturu za sve objekte koje ulica kupi i zahvata.
Imajući u vidu interese korisnika ulice, što znači ljudi koji žive u gradovima, potencijal za buduću evoluciju leži u trotoarima, a aplikaciji i evoluciji njihovog modela kao primarnog. Poput prostorne logike iza infrastrukturalne zone ulice, trebalo bi da postoji tendencija da se minimizira prostor koji zauzima automobil/prevoz na ulici, kako bi se otvorio potencijal prostora za pešake, bicikliste itd. U najboljem slučaju automobili i neće više biti na ulici. Postoje dva načina da se dođe do ovako ambicioznog cilja.
Način koji npr. Elon Musk zastupa.
Izmeštanje transportnog sistema ispod zemlje i gde bi bio korišćen kao javni prevoz. Sa dosadašnjom tehnologijom, ovo je verovatnije rešenje za ostvariti. Metro sistem savremenog grada je jedna od manifestacija ove vizije. Međutim, postoji mnogo radikalnijih projekata kao što je i proekat Elon Musk-a.
Međutim, pošto tehnologija ima karakteristiku mnogo bržeg napredovanja nego što se ikada očekivalo, dosežući ivice naše mašte u proteklih 50 godina, kada je u pitanju transportni sistem. I ako ne govorimo o magičnoj teleportaciji na željenu lokaciju (koja ima svoje prednosti i mane), očigledno govorimo o letećim automobilima.
Potencijali
Promena puteva kakvim ih danas poznajemo je neizbežna kada automobil poleti. Praznina programa koja će nastati, pašće u ruke budućim generacijama arhitekata i urbanih planera. Međutim, mogli bismo dati neku vrstu upozorenja ili saveta, kako se postaviti prema evoluciji puta. Kada dođe treutak odluke, postojaće varijable i uticaji koji će se maskirati sa neophodnošću i neizbežnošću. I kao što inače biva, davaće samo trenutne i površne koristi, nestajući s vremenom. Oni sada ne postoje ili bar njihova pažnja nije usmerena na ovaj problem, što nam daje mogućnost sagledati stvari čistije i učiniti prve korake.
Iskrenost
Ona je strukturno, funkcionalno, konstruktivno prisutna u današnjoj infrastrukturi. Vođena konstrukcionom otpornošću na silu gravitacije, strukturna platforma za potrebe programa, gdje funkcija pruža podršku društvenim potrebama. Vremenske prilike proizlaze iz nepostojanja nepotrebnih uticaja ili, naprotiv, uticale su na purističke vrijednosti Corbusiera, a modernizam uopšte je kompleksno pitanje i ono što ja osobno ne vidim mnogo potrebe za odgovorom. Pojednostavljivanje društvenih procesa dovodi do više plesača nego samo do nesvjesne plitkosti. Ništa nije sakriveno. Sve je ostavljeno na otvorenom, transparentno, spremno za čitanje, od koga se može naučiti. Neopterećeni estetskim detaljima koji služe svojoj svrsi.
Linearnost
Neobične proporcije koju putevi zauzimaju u poređenju sa dosadasnjim građevinama, predstavice novi izazov za arhitekturu. Kako su putevi obično okruženi mnogobrojnim sadržajima različitih identiteta, jedinstvo, celina projekata izgrađenih u linearnosti puteva će se dovesti u pitanje. Podeljenost ove celine može biti odgovor. No, kompleksniji i, činimi se, zanimljiviji odgovor se krije u Hibridima. Stapanje, povezivanje segmenata.
Opasnosti
Učeći od predefinisanog modernizma, proces hibridizacije (spajanja, stapanja) lineanih nizova sadržaja se treba desiti prirodno. To bi značilo da kompleksnost društva treba da odredi tipologiju hibrida. Uloga arhitekture nije nihilistička, no motivi njenog uplitanja bi trebali biti više kontolisani.
Svakako, zapostavljanje problema novonastalih voida (praznina) se mora izbeći.
Air Parkings – Projekat Fokusna tačka
Podizanje glavnog parking mesta u vazduh i njegovo strateško pozicioniranje na ključnim komunikaconim čvorovima u gradu. Ovo omogućava da mesto za parkiranje bude orijentaciona tačka. Ulice se mogu usvojiti za potrebe pešaka koji postaju sve više humanistički orjentisane. Zgrade se jednim delom mogu protegnti u ulice, rezati linearni tok, stvarajući više introvertnih prostora, zakrpe, diversifikaciju ulica.
U velikoj meri ove air parking tačke u gradu, kao novi fokusi, učinit će da se grad radijalno proši, obnavlja i gradi oko njih, dok će komunikacija između njih biti više linearnog oblika. Gentrifikacija je neizbježna. Mogućnost i verovatna budućnost novog slobodnog prostora na ulicama jesu hibridi. Zelenilo, rekreacija, otvoreni pešački prostor treba da budu jedani od sastojaka.
Udaljenost između tačaka bi trebalo da bude oko 2 km, što znači da bi najudaljeniji vazdušni parking trebalo da bude oko 15 minuta hoda ili 3 minuta biciklom.
U ljudskoj prirodi je da razmišlja o budućnosti, da pokuša da predvidi – da pokuša da napravi. Kako se jedan izum pojavi, utiče na civilizaciju i pronalaske koji su nastali do njegovog nastanka. Neki više od drugih. Leteći automobil je jedan od onih izuma koji bi mogli promijeniti način na koji živimo i gdje živimo toliko intenzivno da prošlost postane neprepoznatljiva.
Mreža puteva čini gradove onakvim kakvi su sada. Ona je temelj urbanizma. Ona je najvažniji deo kormila. Ulice umiru, a urbani blokovi postaju četvrti duhova kada se naruši važnost puteva pored kojih se nalaze ili tačaka koje ti putevi povezuju.
Masovna proizvodnja (automobila) svakako je uticala i promenila širinu ulice, materijalizaciju i njen značaj. Ipak, srž koncepta i funkcije ulice je uglavnom ostala ista.
Izumom leteće mašine za svakodnevnu i masovnu upotrebu, funkcija puteva nestaje, ostavljajući prazninu programa u prostoru. Značaj ovog povećava se sa ogromnim prostorom koji zauzimaju putevi. Zato je važno, čak i sada, govoriti o tome šta će popuniti prazninu. Potencijalni metodi rešenja se mogu naći u industrijskim područjima, s obzirom na mnoge sličnosti koje imaju sa prazninom sa kojom ćemo se morati suočiti. Promena programa, prisvajanje sadašnjeg konteksta, romantizam prošlosti, ruine – čine se kao obaveza.
Uloge će se obrnuti. Putevi će sada biti određeni onim što su nekada sami oblikovali, kontekstom grada. Ponekad če se tako intenzivno spajati, čineći granicu između ulice i kuće nevidljivom. Međutim, češća pojava bi bila formiranje hibridnog programa, funkcija, oblika, materijala, objekata itd.
Sigurno je da će kapitalizam biti jedan od najvažnijih faktora u stvaranju metoda za obnovu praznine. Međutim, jači kulturološki uticaj bi obogatio sam grad te i život.
Lokacija: Trg Slavija
Digitalni kolaž Fokusne tačke iznad Trga Slavija.
Hibrid(ge)
Inspirisan ovim mislima, u kolaboraciji sa Oktobarhom, festivalom arhitekture u Novom Sadu, moje kolege i ja smo izveli radionicu HIBRID(GE), istraživajući potencijale upotreba zapuštenih infrastruktura u gradovima, sa tendencijom ka hibridnim strukturama.
Lokacija istraživanja radionice: Stari železnički most (most Franca Jozefa), Novi Sad. Ko-tutori: Tamara Stričević i Violeta Stefanović.
Lokacija i tema radionice su predložene od strane doc. dr Igora Maraša, profesora Posebnih programa stanovanja na Fakultetu tehničkih nauka, Unverziteta u Novom Sadu.
Lokacija: Stari železnički most
Digitalni kolaž Starog železničkog mosta u Novom Sadu zamišljenog kao novu platformu za Hibridne Strukture.
