Koncept
Radionica Suspense održana je u toku dvonedeljne letnje škole arhitekture EASA u Rijeci i koncipirana je tako da kroz različite razmere i odnose predstavi privremenu prostornu intervenciju, sve sa ciljem naglašavanja ove specifične industrijske oblasti grada Rijeke.
Radionica od samog početka nudi određenu neizvesnost. Njeni učesnici i učesnice su, zajedno sa svojim mentorima, bili dovedeni u iskušenje da isprojektuju i realizuju viseći most preko Mrtvog kanala reke Rječine u Rijeci.
Kao inspiracija za odabir glavnog materijala poslužio je sam grad. Kanap, odnosno špaga, karakterističan je lokalni, lučki materijal. Mrtvi kanal širine oko dvadeset metara uspešno je premošćen strukturom izrađenom isključivo od ručno nategnute i uvezane špage.
Proces
Jedan od glavnih motiva radionice bio je konsistuisanje novih uslova i odnosa u datom gradskom prostoru, što se postiglo gradnjom efemerne strukture u formi pešačkog mosta. Celokupna novonastala slika imala je za cilj da inspiriše meštane i omogući sagledavanje potencijalne veze između vibrirajućeg starog grada i delom napuštene industrijske zone.
Metodologija rada zasnivala se na probi i grešci (trial and error), a dalje se odnosila na iscrpno razumevanje materijala i načina „natezanja” konstrukcije. Celokupan proces se odvijao, pre svega, kroz konstantan brainstorming, proučavanje koncepta kretanja, testiranje napetosti materijala, kao i kroz razmatranje odnosa same strukture i grada.
Ako se posmatra šira slika, primećuje se da je ova radionica imala nameru da se bavi konceptom pokreta u kontekstu istorijskih, društvenih, prostornih i morfoloških gradskih slojeva. Možemo reći da se u novonastalim distorzivnim uslovima, koji su zapravo rezultat celokupnog procesa, izrazilo svojstvo nestalnosti navedenih gradskih slojeva.
Primarne teme su se takođe odnosile na pokret ljudi i na pokret u arhitektonskim strukturama, koji služi kao oruđe za definisanje odnosa i umnožavanje percepcija grada i njegovih osobenosti. Metode su se razvijale kroz precizne intervencije malih razmera, koje su stvorile nova, privremena stanja.
Svi rezultati ostvareni su kroz složan timski rad, a od od učesnika i učesnica se očekivala uključenost u čitav proces – od razvijanja primarnog koncepta do postavljanja struktura, istraživanja efekata i dokumentovanja.
Kontekst RE:EASA-e
Veza sa ovogodišnjom RE:EASA temom se ogledala u primarnoj težnji ka stvaranju novih uslova i odnosa, rekonstrukcijom onih već postojećih. Možemo reći da su ti novi uslovi na više načina re:definisali dati kontekst. Razvijena je i korišćena specifična metodologija realizacije struktura koja je služila kao sredstvo za stvaranje novih situacija u gradskom reonu Rijeke.
Radionica se bavila proizvodnjom suspendovanih struktura koje se mogu poistovetiti sa organskim tokovima, u smislu uznemiravanja statičke (stabilne) prirode postojećih prostora i njihovog sadržaja.
Ishod
Kao što je već napomenuto, cilj Suspense radionice bio je stvaranje novih uslova u gradskom reonu Rijeke, kroz istraživanje dinamičke prirode gradskog pejzaža. Dakle, ostvareni ishod je stvaranje novih specifičnih uslova i iskrivljenje postojećih odnosa. Jedan od primera je povezivanje Hrvatkog narodnog kazališta sa novim avangardnim kazalištem u Eksport Drvu. Promena koja se dogodila je i materijalna i fenomenska.
Očekivani ishod je postignut na tri nivoa: fizički (efemerne suspendovane strukture kao alat koji je konceptualizovan i proizveden), perceptivni (oblik, ritam, kretanje – preko koga postavljamo pitanje koncepta kretanja) i teorijski (promena u razumevanju statičkog karaktera arhitekture).
U direktnom kontekstu se nalazilo i interesovanje za potencijalne tokove javnog prostora, koji su očigledni i organski, ali do tada još uvek fizički nepostojeći.
Zvaničnu prezentaciju radionice možete pratiti ovde.
Ključne reči: suspenzije, suspendirane strukture, tokovi, fluks, kretanje, neizvesnost, slojevita struktura grada, eksperimet
Tutori: Dušan Stojanović, Marina Urošević
Pomoćnik radionice: Miloš Jokić
Učesnici i učesnice: Andrejs Sokolovs (Letonija), Arya Kaushik (Indija), Barbora Výborová (Republika Češka), Beatrice Aimée (Italija), Dominika Jenčova (Slovačka), Eddie Sardeng (Lihtenštajn), Jack O’Hagan (Irska), Jade Apack (Francuska), Jakob Schmitt (Nemačka), Jay Kiernan (Irska), Jiaqi Wang (Italija), Kateryna Rybenchuk (Ukrajina), Maija Malmivaara (Finska), Maruša Mali (Slovenija), Roman Hartmann (Irska), Sara Delgado (Španija), Sara Stojkanović (Crna Gora)
Posebno se zahvaljujemo Pavlu Stamenoviću koji je učestvovao u inicijalnom koncipiranju radionice.
Tekst: Marina Urošević, Dušan Stojanović
Foto: Alexandra Kononchenko, Jakob Schmitt (galerija)
