Šatra je drveni mobilni paviljon izveden tokom istoimene radionice održane u sklopu međunarodne letnje škole arhitekture EASA 2021 Reality održane u Kragujevcu. Inspirisan fizičkom strukturom koja svoje manifestaciju ima širom Balkanskog područja, paviljon je zamišljen kao stožer i generator različitih društvenih scenarija.
Uvod
Šatra, imenica, ž. – veći ili manji zaklon od platna, nalik šatoru na sajmu
U balkanskom kulturnom podneblju, šatra je ustanovljena kao standard jednog specifičnog tipa zabave koji je sastavljen od svega par prostornih elemenata: jedan sto i jedan šator. To je prostor koji slavi ljubav i smrt; u kojem se uživa u hrani, piću i muzici; u njemu se voli, svađa i besedi. Ova radionica je imala za cilj da translira i prilagodi te prostorne i socioloske odnose novom socijalno – prostronom kontekstu EASA reality-ja.
Inspirisani time, zeleli smo da ispitamo i demistifikujemo jedan izuzetno lokalni, pre svega kulturoloski fenomen, koji bez sumnje u sebe inkorporira izuzetno arhitektonicne i prostorne elemente. Da li izmenjena pojavnost fizicke strukture i u potpunosti drugaciji drustveni kontekst iste, menjaju njenu sustinu i njen modus operandi?
Iz reality-ja ka suštinskog
Sto i šator u balkanskom podneblju predstavljaju daleko više od njihovog arhetipskog značenja, oni nisu samo elementi zasene i obedovanja, već čine jedan multivaletni sociokulturološki fenomen. Šator predstavlja prostornu determinantu događaja, dok sto postaje njegova scena. Dakle, taj sto postaje generator dešavanja, poput agore u Koolhaasovom eseju “Prevazilaženje ludosti”.
Šatorski sto je mesto svadbi, slava, krštenja, sahrana, proslava; za njime se ljubi, razmenjuje, grli, jede, smeje i plače; na njemu se igra i bitno je ko gde sedi.
Samim time, ova prostorno-kulturološka manifestacija predstavlja jednu fabriku zabave. Ona konstantno evoluira, nije gadljiva na bizarnosti, upravo zbog dinamičnosti i raznolikosti događaja koje indukuje.
Danas, ona je postala jedan od centralnih motiva “reality” konteksta, u jednoj prilično pervertiranoj formi, ali i neizmenjene suštine.
Stoga, naš cilj je bio da, koristeći se ovim tehnikama, pronađemo, promovišemo i aktiviramo jedan specifičan prostor u središte socijalnih enterakcija tokom i nakon EASA-e u Kragujevcu. Osim što je nakon izgradnje generisao zasenčeni prostor namenjen opuštanju, ovaj paviljon je promovisan u prostor za zajedničke obroke svih učesnika EASA-e, performanse, predavanja, i mnoge druge.
O strukturi
Fizionomija šatre se najbolje može opisati kroz simbiozu stola i šatora. Šator predstavlja glavni konstruktivni element čitave strukture, i sačinjen je od 6 drvenih ramova. Ramovi, međusobno povezani i ukrućeni drvenim gredama i zategama, nose stolove i laganu platnenu nadstrešnicu.
Obzirom na pravno-prostorne okolnosti koje su se ticale mesta održavanja EASA Reality-ja, nisu postojale mogućnosti za trajni ostanak paviljona. Stoga, šatra je projektovana na način koji obezbeđuje njeno jednostavno i brzo rasklapanje, transport i ponovno postavljanje na nekoj drugoj lokaciji. Ona se sastoji iz ramova, greda i stolova, koji su međusobno povezani rasklopljivim vezama. Takođe svaki od navedenih segmenata je dimenzionisan na način koji garantuje njegov jednostavan transport.
Komunikacijom i saradnjom sa gradskim planerima Kragujevca je odlučeno da ona svoj stalni dom dobije u prostoru botaničke bašte Kragujevac, gde će biti ponovno sastavljena na proleće 2022. godine.
Tutori: Miloš Jokić, Ana Šabanović, Nikola Abramović, Luka Vujović
Učesnici: Alessandro Chojwa, Andrea Altiparmakov, Bojana Isijanin, Daria Fisenko, Elisa Donini, Federico Febbo, Gent Reshtani, Jakob Planinsek, Jone Morina, Katarina Đonović, Milosh Andonovikj, Rina Kasabaqi, Sara Trajkova, Tamara Ivanova
Posebna zahvalnost: Emir Župljanin, Ivan Vratnica
Fotografija: Teodora Milovanović, Marko Marković, Milosh Andonovikj, Emir Župljanin, Miloš Jokić, Ivan Vratnica
Video: Ivan Vratnica
Tekst: Miloš Jokić
Organizator: EASA Serbia
