Kompleks policijske akademije, Ada Ciganlija
Autor: Bogdan Novaković
Ponavljanje je majka učenja.
Ovu rečenicu govorim sebi pre svakog ustajanja. Izazivam budilnik time što uvek otvorim oči par minuta pre njegove buke. U 6 i 15 sam na nogama, nakon kratkog istezanja se presvlačim, nameštam krevet i tuširam se. Za tačno sat vremena počinju da se okreću zupčanici koji pokreću ovaj svet. Strarešine iščitavaju dnevne obaveze pred budnim, mladim pogledima. Prva na redu je biblioteka, sat i po vremena učenja. Sledi vežba u streljani, a posle nje rekreacija na fudbalskim i košarkaškim terenima, ne bi li se povratila koncentracija. Niko do sada nije imao zamerku na raspored. Provodeći vreme sa ljudima sličnim sebi, jačamo zajednštvo gotovo podsvesno. Nakon ručka, dobijamo slobodno vreme do sedam – uglavnom ga provodimo pričajući u velikom boravku i završavajući zadatke za sutra. Završnim dnevnim obraćanjem starešina podcrtava učinjeno, uz obavezno isticanje rezultata iz streljane ili sa trčanja. Svi smo ovde ponosni takmičari. Već u 10 se gase svetla i najpametnije je da se spava, jer sledeći dan nosi nove izazove. Jednu rečenicu govorim sebi pre svakog povlačenja u krevet.
Ponavljanje je majka učenja.
