Kako su ljudi izneverili Notr Dam

Autor : Sanja Cvetković, Niš, Srbija

Sa šokom, ljudi su posmatrali kako je razrajući požar savladavao krov i toranj Notr Dama. Požar još uvek nije bio ni ugašen, a donacije za spasenje katedrale su počele da pristižu. Za manje od nedelju dana, neverovatan iznos od preko milijardu dolara je doniran za rekonstrukciju ovog simbola Pariza. Najavljen je i međunarodni konkurs za rkonstukciju katedrale, a francuski predsednik Emanuel Makron je obećao da će katedrala biti obnovljena i “lepša nego ikada”. Usledila su brojna pitanja, između ostalog i kako pristupiti rekonstukciji Notr Dam-a. Da li je bolje da krov i toranj ostanu verni originalnim, ili bi nov krov i toranj trebali da budu odraz našeg vremena, tehnološkog napredka i savremenih arhitektonskih tendencija. Razgovor o rekonstrukciji nije bio rezervisan za arhitektonske portale i Twitter, već su se dizajneri i arhitekti okrenuli i Instagramu kako bi podelili svoje ideje. Ideje su bile različite – od staklenih krovova i tornjeva pa sve do instaliranja reklame za McDonalds ili Kokakolu na mestu gde se toranj nekad nalazio. Debate su naglo obustavljene, kada je objavljeno da je Senat Francuske odučio da Notr Dam mora biti rekonstruisan tako da izgleda baš kako je izgledao pre požara. Ipak, jedno takmičenje se nastavilo – The people’s Notre-Dame design competiton, koje je pružilo svima zainteresovanima prilku da predstave svoju ideju za rekonstrukciju Notr Dam-a.

Razvoj debata i događaja koji su pratili požar u Notr Damu su mi bili jako interesantni i pokušala sam da sagledavam stvari sa profesionalne – arhitektonske tačke gledišta ali i sa neporfesionalne. Aprila su na protestima žutih prsluka građani istakli licemerije onih koji doniraju milione za rekonstrukciju katedrale ali ignorišu nedaće ljudskih bića kojima su okruženi. Brza Gugl pretraga otkriva dve važne stvari: procenjeno je da u Francuskoj preko 140 000 živi na ulici. Poređenja radi, milion sekundi traje oko 12 dana a milijarda sekundi oko 31. godnu , da bismo bolje shvatili koliko u stvari milijarda (doniranih dolara, u ovom slučaju) vredi. 

Svesna kulturne i arhitektonske vrednosti koju Notr Dam nosi, nisam mogla a da se ne zapitam, da li možemo da očuvamo ovaj arhitektonski spomenik na način koji bi omogućio da pomognemo ljudima kojima je ta pomoć neophodna? To je pitanje na koje je moj predlog pokušao da odgovori: dizajnom je predviđen krov od korten čelika, koji bi izgledao kao da je vekovima deo katedrale; snop svetala na mestu nekadašnjeg tornja kao podsetnik na izgubljeno ali i nov simbol nade, jer bi preostala sredstva bila odvojena za pomoć beskućnicima Francuske. Bez pasusa iz Biblije ili fantastičnih i nerealnih rendera, već sa jednostavnim obrazloženjem i renderima koji prikazuju kako bi ovo rešenje izgledalo kada bi bilo stvarno implementirano, moj rad se našao pomenutom konkursu.

Lepota konkursa The people’s Notre-Dame design competition je prvenstveno u demokratskom pristupu sa kojim je takmicenje pokrenuto. Svako je mogao da pošalje svoju ideju ali je svako mogao i da glasa za ideje drugih. A učesnici nisu razočarali! Sa preko 200 poslatih ideja, za mene ovo takmičenje predstavlja spektakularan prikaz arhitektonske struke i odvojenosti arhitekata o stvarnog sveta. Sa prvim pogledom na poslate ideje, lako je uočiti čestu upotrebu stakla, metala i svetala ali i krovove sa tornjevima koji podsećaju na one nastradale u požaru.

Neki predlozi su imali na umu i trajanje rekonstrukcije te je jedan od predloga imao ideju kako da obloži katedralu i sakrije rekonstrukciju a drugi ponudio mesto za molitvu na trgu ispred katedrale.

Mnogi su predložili savremene interpretacije krova i tornja, a ovakve interpretacije i slična rešenja bi bila i očekivana od poznatih arhitekata. Interpretacije uključuju i zadržavanje otvora nastalog kada je urušen toranj, koji bi propustio svetlo u crkvu a i čestu prenamenu krova i omogućavanje pristupa krovu posetiocima.

Nije moguće zaobići ni krajnje inovativna i spektakularna rešenja. Bila  sam šokirana kada sam primetila da se ponavljaju ideje koje predlažu fontane, bazene, zelenilo i savremene instalacije na vrhu katedrale.

Na neverovatnim renderima možemo videti fontane osvetljene u bojama Francuske zastave, postavljene po obodima krovne terase otvorene za posetioce; bazen koji izgleda kao ‘’Noina Arka od čelika’’ ‘’sa hodom po vodi. Pristupa se iz zvonika a zavšava se sa izdignutim, okruglim oltarom od mermera’’. Izdvaja se još jedan primer bazena koji sa bočnih strana katedrale ima vodene tobogane, kojima plutaju piratski brodovi.

Kod poslednjeg primera, renderi služe samo za ilustraciju a opis dizajnera ne uključuje bazen, piratske brodove kao ni vodene tobogane. Predlogom je predviđeno korišćenje krova kao otvorenog prostora za raznovrsne aktivnosti, a cela ideja je inspirisana simbolom Jesus fish’.

Ove ideje, kao i ostale na konkursu, nas navode da se zapitamo: zašto? Zašto su autori rešili da predstave ideje koje ne postoji mogućnost da bi mogle biti izvedene? Ako pogledamo pomenute predloge, možemo zaključiti da definitivno nisu razrađene sa Notr Damom, ljudima bez doma ili uopšte ljudima na umu. Zašto ljudi reše da glasaju za ovakve projekte? Da li je zbog zanimljivih rendera i inovativnih ideja? Koliko bih onih koji su glasali za iste, u stvari voleli da ih vide izvedene? Kada bi bilo stavljeno na javno glasanje, da li bismo posmarali konstrukciju bazena na vrhu Notr Dama? Da li je ovo takmičenje pokazalo da javnost ne bi trebala da dobije priliku da odlučuje o projektima ovakvog značaja? I možda najvažnije pitanje od svih: ako bismo dobili priliku da pomgonemo ljudima koja je ta pomoć neophodna, da li bismo ih izneverili?

Zahvaljujući Senatu Francuske, ne moramo da odgovorimo na ova pitanja. Za sada.

O autoru : Sanja Cvetković je arhitekta i 3d dizajner a živi i radi u Nišu. Završila je master studije Arhitekture na Građevinsko arhitektonskom fakultetu u Nišu. Suosnivač je neformalne, neprofitne organizacije biro4321 i festivala arhitektonskog filma Novi Fokus Niš.