EDiT je studio specijalizovan za arhitektonsku vizualizaciju, nastao 2012. godine u Beogradu. Njihov cilj je realizovanje slika i ilustracija koje bi na najbolji mogući način prikazale arhitektonski priču i ideju. Vode se sceniranjem, pričanjem kroz slike. Svaka slika iza sebe ima priču, baš takvu vizualizaciju Igor i Uroš stvaraju. Kako oni to kazu: „EDiT studio je ništa drugo nego kamera, vi stvarate arhitekturu, mi pravimo fotografiju, samo je pitanje kadra.“
EDiT je sarađivao sa brojnim arhitektima na jako značajnim konkursima. Uspješne saradnje sa mladim arhitektonskim timovima iz regiona otvorile su im vrata ka inostranim biroima i omogućile da se probiju na svjetsku scenu arhitektonske vizualizacije. Slike nastale u prostorijama EDiT-a možete vidjeti na brojnim sajtovima i blogovima u vezi sa arhitektonskom vizualizacijom. Tako su i na najposjećenijem sajtu, ronenbekerman.com, neki radovi odabrani među 52 najbolja u 2014. godini. Igor i Uroš su u protekloj godini prisustvovali na par značajnih događaja, kao što je D2 konferencija, na kojoj su bili spikeri poput MIR-a, WAX-a i mnogih drugih. U februaru 2016. su održali dvodnevnu radionicu u Beču, Archiviz Masterclass.
Kako je nastao EDiT?
Igor: Uroš i ja se poznajemo još sa fakulteta, obojica smo studirali arhitekturu u Beogradu, odakle je i poteklo interesovanje prema ArchViz-u. Naravno, tad nismo bili svesni širine naše trenutne profesije, više smo intuitivno naginjali ka tome da prezentujemo projekte kroz 3D rendere koje bismo posle „peglali“ u Photoshop-u. Nakon što smo diplomirali, počeli smo da radimo na našim portfolijima kako bismo krenuli u potragu za poslom. Shvatili smo da stare radove treba malo unaprediti, pa smo u tom periodu intenzivno pratili razne tutorijale i često se međusobno konsultovali, kako bismo došli do što kvalitetnije prezentacije. Međutim, nismo imali mnogo sreće u potrazi za poslom, uglavnom smo radili u oblastima koje nisu imale mnogo veze sa arhitekturom. Ne preterano zadovoljni situacijom, i povedeni iskustvom dobre zajedničke saradnje, došli smo na ideju da se bavimo nečim što nam je najbolje išlo tokom studija – vizualizacijom u arhitekturi.
Uroš: Edit je nastao kao rezultat prijateljstva pomešanog sa zajedničkim interesovanjem za arhitektonsku vizualizaciju. Za mene lično, ideja o EDiTu se javila nakon što mi je Igor pokazao jedan MIRov vizual uz komentar “zamisli da se ovim baviš”. Nedugo zatim, zadesili smo se na klupici parka pa se rešili da upravo to i pokušamo.
Da li ime EDiT ima neko specijalno značenje?
Igor: Bili smo svesni činjenice da nam je postprodukcija jača strana, pa smo hteli imenom nekako da ukažemo na to. Vrteli smo razna imena, ali je na kraju „EDIT“ isplivalo kao jedno od slojevitijih i zvučnijih. Očigledno je da EDIT u prevodu znači – montirati, sklopiti, preurediti, što manje-više opisuje naš rad u Photoshopu-u, ali smo takođe shvatili da kada obrnemo slovo „E“ dobijamo broj „3“, pa tako ime dobija novu značajnu dimenziju – „3D it“.
Uroš: Ako iz našeg logoa obrnete slovo E, dobićete 3DiT – uradi ga u 3D-u. 3DiT je bio naziv koji smo razmatrali u jednom trenutku. Hteli smo ipak nešto suptilnije i to smo i dobili sa imenom EDiT. Takođe, naš rad se umnogome zasniva na Photoshop obradi (editovanju), koje u svojoj osnovi ima 3D podlogu.
Zašto ste se odlučili baš za 3D vizualizaciju?
Igor: Kao što sam već naveo u prvom odgovoru, nije samo jedna stvar dovela do toga, već splet raznih okolnosti. Delom je zaslužno trenutno, odnosno tadašnje stanje arhitektonske profesije u Srbiji, a delom lična tendencija i želja ka usavršavanju u ArchViz industriji. U tom trenutku, osnivanje studija koji će se baviti vizalizacijom, sa prijateljem i podjednako motivisanim kolegom, delovalo je kao logičan odgovor na obe ove okolnosti.
Uroš: Ova odluka je bila krajnje racionalna i diktirana tržištem. Realna budućnost mladih arhitekata je krajnje neizvesna u Srbiji. Tako da smo pokušali da nađemo ravnotežu između želja i mogućnosti. Vizualizacija se sama nametnula kao potencijalni odgovor.
Šta je za vas bilo najteže u početku?
Igor: Dosta stvari je bilo teško: pronalazak prostoraza rad, investiranje u opremu, dolazak do klijenata, formiranje cena, jurnjava oko rokova itd. Zapravo, sad kad se osvrnem na sve to, većina stvari je bila zabavna i interesantna, ali je u datom trenutku sve delovalo zastrašujuće. Obzirom da niko od nas dvojice nije imao iskustva sa privatnim biznisom ranije, morali smo sve da radimo od nule. Tako da je verovatno najteže bilo otići u nepoznatom pravcu bez ikakve garancije.
Uroš: Deluje mi kao da je najteži deo posla ujedno i onaj najvažniji, a to je komunikacija. Moram da priznam da i dalje učimo na tom polju.
Imate prepoznatljiv stil u svijetu vizualizacije. Koliku slobodu imate kada je u pitanju rad sa klijentima?
Igor: Mi volimo da verujemo da klijenti uzimaju u obzir naš stil i naše radove kada nas kontaktiraju.To je idealan slučaj, tada imamo najviše slobode, svi su zadovoljni i radovi ispadaju najbolje, ali to nažalost nije uvek tako. Ponekad dolazimo u situaciju da nam se diktira doslovno šta treba da uradimo, i samim tim se isključuje bilo koji oblik motivacije, istraživanja, spontanosti pa i na kraju jedinstvenosti prikaza, koja se stvara baš u samom činu saradnje između projektanta i ArchViz umetnika.
Uroš: Pitanje slobode je dosta relativno. Moglo bi se reći da imamo potpunu slobodu u granicama želja klijenta. Dakle, osnovni input dolazi od klijenta – tip vizuala, opis atmosfere, doba dana i slično. Mi na to još gradimo novi vizual, prema svojoj interpretaciji.
Možete li opisati jedan proces stvaranja od početka do kraja projekta?
Igor: Mi delimo ceo proces na tri faze: Modelovanje, Renderovanje i Postprodukciju. Naravno, pre svega, klijent nam dostavlja sve neophodne informacije za rad (CAD planove, reference stila, reference materijala, referentni model, okvirne uglove, opis scena I sl.). Sam process modelovanja je uglavnom prilično linearan. Ceo projekat modelujemo bazično, a kasnije (u fazi renderovanja) u odnosu na scenu se posvećujemo detaljima. Problemi se onekad javljaju u situacijama kada dobijemo “gotov” model od klijenata. Prepravke tuđeg modela jesu često brže rešenje, ali su daleko više frustrirajuće. U fazi renderovanja se obično prvo bavimo postavljanjem kamera. Ovaj odabir je jako bitan, pošto je to deo procesa kada potvrđujemo finalne kamere koje dalje razvijamo u scene. U okviru potvrđenih scena se bavimo materijalima, svetlom, detaljisanjem modela i dodatnim elementima. Nakon svega, naravno, post-produkcija dolazi kao najbitnija faza, u kojoj oživljavamo generički render. Ukratko ona obuhvata: kompoziting render elemenata, kolažiranje dodatnih elemenata okruženja, kolažiranje ljudi, blend-ovanje dodatnih tekstura, paintovanje svetla I senki, itd. Nakon svih faza, šaljemo klijentu prvi finalni draft, posle čega radimo na dodatnim korekcijama. U idealnom slučaju svi su zadovoljni.
Uroš: Proces je podeljen na nekoliko faza, a sve počinje sa informacijama o projektu koje dobijemo od klijenta (opis projekta, podloge, reference atmosfere, materijala, nameštaja i sl.). Nakon toga se bavimo 3D modelom i tokom ovog procesa predlažemo uglove i osvetljenje. Sledi rad na materijalizaciji modela, nakon koje prelazimo na postprodukciju i rad na finalnoj slici – obradu sirovog rendera, ubacivanje dodatnih elemanta (ljudi, vegetacije), stvaranje atmosfere vizuala…
Koliko vremena provedete radeći na renderu i koliko posla ostavite post-produkciji?
Igor: Naravno, to zavisi od projekta do projekta, ali se trudimo da napravimo dobar balans. Kod rendera nam je najbitnije da je “zdravo” postavljen. Da su svi elementi, koji su specifični za projekat i koji su nemogući za post-produkciju, postavljeni kako treba. U post-produkciji radimo minimum, onoliko koliko je potrebno da render više ne izgleda kompjuterski generisano, dok ne poprimi toplinu i elemente slike, odnosno fotografije.
Uroš: U principu priprema rendera je za nas mukotrpniji i duži proces i u ovoj fazi su promene suptilnije. U postprodukciji smo u mogućnosti da napravimo drastičnije promene za kraći vremenski rok, s tim što treba imati na umu da raspon promena direktno zavisi od kvaliteta rendera.
Da li možete povući paralelu između domaćeg i stranog tržišta? Koja su očekivanja i potrebe klijenata?
Igor: Kod nas je osetno teška situacija i to je verovatno ono što pravi najveću razliku između domaćeg i većine stranih tržišta. Domaći biroi rade u nemogućim uslovima i na kraju se taj rad svodi na rad za opstanak. Budžeti su jako mali, kada ih ima, a očekivanja su uvek proporcionalno veća i to je normalno u okruženju gde nije standardno outsource-ovati za vizualizacije. Uprkos svemu tome, imali smo mnogo više dobrih iskustava nego loših, ostvarili smo dosta dobrih poznanstava i dosta domaćih biroa uglavnom žele da nastave saradnju sa nama, što je nama jako dobar znak.
Uroš: Smatram da ne postoji razlika između očekivanja i potreba na domaćem i stranom tržištu. Klijent će uvek hteti najbolje za novac koji je uložio. Razlika između domaćeg i stranog tržišta je upravo budžet koji je namenjen za prezentaciju projekta. Sve ostalo je manje više isto.
Koje hardvere i softvere koristite?
Igor: Specifikacije mog PC-a: MSI-Z77A-G43, Intel i7 3770k, Asus Radeon HD7870, Kingston Fury 32GB. Koristimo i tablete za crtanje: Wacom Cintiq 13HD. Od software-a: Sketchup, 3ds max, Vray, Photoshop.
Uroš: Koristimo PC mašine. Ne bih sada ulazio u detalje komponenata, naravno bitno je imati jaku mašinu, ali mislim da ne postoji ultimativna komponenta. Ono što je nama napravilo veliku razliku u efikasnosti i kvalitetu, a direktno je vezano za hardver, su monitori (dobro je imati dva IPS panela) i Wacom Cintiq tableti. Što se tiče softvera koristimo Sketchup, 3ds max, V-ray, i Photoshop.
Gdje nalazite inspiraciju?
Igor: Volimo da pratimo naše kolege iz ArchViz industrije, neverovatno je koliko je nam je često sličan proces izrade vizuala, a koliko su različiti rezultati. To je očigledno, direktna inspiracija. Osim toga, pratimo razne umetnike preko neta – ilustratore, dizajnere, fotografe, arhitekte; Slušamo i dosta raznorazne muzike u kancelariji, često i kompletno apsurdne. Mislim da generalno prija izmestiti se iz sveta ArchViza sa vremena na vreme, jer onda dobijaš priliku da posmatraš stvari sa distance, često objektivnije.
Uroš: Nemam direktan izvor inspiracije. Postaje mi jasno da je najbitniji „saveznik“ inspiraciji prostor. Imati prostora da se bavite i drugim stvarima osim poslom, bilo da je to konvencionalno koristan utrošak vremena – posmatranje tuđih radova, slika, fotografija, filmova i slično, ili razgovor sa bliskim osobama, šetnja, trening… Dobro je promeniti rutinu sa vremena na vreme, jer ako radim isto i rezultat će biti isti.
Imate li neki savjet za one koji počinju sa radom na istom polju? Kako doći do internacionalnog tržišta?
Igor: Ništa osim klasičnih kliše saveta – budite uporni, ne odustajte, potencirajte razlike, jer to je na kraju krajeva ono što vas izdvaja iz gomile. Mislim da je dobro mesto za promociju bilo koji vid društvenih mreža, foruma, freelance sajtova.
Uroš: Bitno je, a često i najteže objektivno sagledati svoj rad. Prepoznati u njemu šta ga čini posebnim, i šta je njegov najveći kvalitet. Kada identifikujete posebnost rada imate osnovu na kojoj možete da se promovišete. Zahvaljujući internetu, domet nam je postao neograničen, bar što se planete tiče. Svestan sam da je internet preplavljen sadržajem, ali nakon nekog vremena signal se probije kroz šum, tj. kvalitet ostaje.
Ako bi nekad primili novog člana u EDiT, koje vještine bi trebao da posjeduje?
Igor: Mislim da veština nije toliko presudna koliko “mindset“. Mislim da bi novi član pre svega morao da poseduje dobru radnu etiku, a podjednako je bitno da bude motivisan i zainteresovan za rad u ArchViz industriji. Naravno, poželjno je poznavanje svih standardnih programa za rad koje sam već naveo, ali to skoro pa uvek, ide zajedno u paketu.
Uroš: Tehničke veštine se podrazumevaju, i na kraju krajeva i dopunjuju relativno lako. One nisu imperativ. Bitan je karakter osobe, njena posvećenost detaljima i radu, spremnost da ne odustaje. Naš posao ume da bude frustrirajući sa vremena na vreme i osobe koje u tim trenutcima imaju volju da završe započeto bez kompromitovanja kvaliteta su na vrhu moje liste.
Koliko smatrate da je 3D vizualizacija bitna za arhitekturu?
Igor: Ne samo da je bitna, već je neophodna. Odavno su projektanti napustili ideju o projektovanju iz 2D projekcija. Arhitektura je evoluirala do te mere da je skoro pa nemoguće sagledati objekat bez neke vrste 3D prikaza. Teško je pretpostaviti, ali verovatno ArchViz u budućnosti neće postojati u obliku koji nam je poznat danas, verujem da će se mnogo više orijentisati ka animaciji i neposrednoj interakciji sa projektovanim prostorom. Mada mislim da će uvek biti prostora za 2D vizualizacije, samo će se fokus prebaciti na temu rada, manje će biti važan tehnički aspekt, isto kao i npr. sa fotografijom i slikarstvom.
Uroš: Arhitektonska vizualizacija je bitan prezentacijski deo arhitekture. Dobar vizual ne može da učini loš projekat boljim, ali može da pomogne u prodaji istog. Takodje, dobar projekat koji klijent ne može da sagleda usled loše prezentacije može da se završi na papiru. Posmatrano sa ovog aspekta 3D vizualizacija jako bitna za arhitekturu.
Kako vidite budućnost razvoja tehnologije i njen uticaj na arhitekturu?
Igor: Mislim da arhitektura, kao i tehnologija, sve više i više postaje živa. Mogućnost interakcije sa bilo čim što dotaknete postaje vrlo izvesna. Ne znam da li će to u skorijem periodu promeniti suštinu arhitekture koju poznajemo, ali će svakako dosta uticati na njenu utilizaciju.
Uroš: Važno je naći ravnotežu između primena novih tehnologija i projektovanja. Sve dok projektant nije rob tehnologije i dok tehnologija služi da potpomogne arhitekturu i ideju, pravac je odličan. Onog trenutka kada ideja postane tehnologija, stvari mogu krenuti po zlu. Dakle ako pametno koristimo ono što nam razvoj tehnologije pruža, i ako i dalje razmišljamo o prostoru kao o poenti arhitekture, na dobrom smo putu.
Intervjuisao: Olmo Vlahovljak
Intervju je objavljen u 5. broju časopisa Tristotrojka.
