Radionica BUOYANCY Case¹ je održana u Čortanovcima na jezeru Međeš, tokom jednonedeljne letnje škole arhitekture “a, pa, ti<——>ja”, organizovane od strane EASA:Srbije. Ovaj događaj je, u jeku globalne zdravstvene krize, predstavljao elektronski povezan kontrapunkt rezidencije EASA:Apathy u Estoniji.

Sama radionica je zamišljena kao fluidan događaj bez predeterminisane sudbine, odnosno kao jedna u nizu provera prostornih fenomena. U metodološkom smislu, njen prvi čin koncipiran je kao istraživanje, beleženje i preslikavanje veza između nevidljivih fizičkih sila i fizičkog medija (odnosno fluida i mase) u odgovarajuću fizičku strukturu. Samim time, težnja ove radionice jeste da se dovede u pitanje nemerljivost otvorenog prostranstva (vodene površine), činom njenog postavljanja u razmeru u odnosu na novu fizičku strukturu.

balon : jezero

Koncept – plutanje
Da bismo bili u poziciji da razumemo principe radionice, trebalo bi zamisliti Arhimeda i Njutna na jezeru. Prvi nas uči da predmet koji biva bačen u vodu, potiskuje istu, odnosno, da je masa potisnute vode srazmerna sili potiska. Sa druge strane, drugi nas uči da se to dešava usled sile koju predmet unosi sa sobom u vodu, pod uticajem gravitacije. Predmeti visoke gustine i težine, veće od težine potisnute vode će potonuti, oni drugi će plutati.

Teorijski osvrt – Mapiranje sila
Prethodno opisana namera radionice da istraži neraskidivu vezu između sila i predmeta, inspirisala je brojne stvaraoce na ispitivanje ovog fenomena u brojnim razmerama. Priroda ovih dela obuhvata širok spektar razmera, i uči nas o značaju nje same. Ovo se ogleda i u Eamesovom kratkom filmu Power of 10, koji prikazuje prostor kao beskrajn višeznačnu arenu.
Upravo ovaj raskorak između različitih razmera, naveo je umetnike da se ovim fenomenom bave od nivoa prostorije sve do nivoa prostranstva.
Ovim odnosom se u maloj razmeri bavio i minimalista Robert Morris, koji je serijom istalacija Felt pokušao da prikaže neraskidivu vezu između tekstila i gravitacije, prepuštajući oblikovanje umetničkog dela gravitaciji.
Sa druge strane, američki postmodernista Berry Le Va je istraživao odnos između efemernih materijala, poput belog talka i sile vetra, mimikrijom otvorene vodene površine unutar muzejskog prostora. Beli prah na crnom somotu je naglasio i materijalizovao uzajamnu dinamiku odnosa sila i predmeta. Dobijene formacije u prahu ne mogu biti režirane, predeterminisane i replicirane.

Na kraju, Rintala svoju instalaciju 1000 white flags smešta u razmeru prostranstva, sa namerom da osim simboličke poruke usmerene ka očuvanju prirodnog okruženja, prikaže i nezaustavljivu silu vetra koja se ogleda u vijorećim zastavicama. Ona takođe ističe i nagib terena, kao i gravitacione sile koje tokom zime vuku skijaša niz padinu, razgrađuje zeleni karakter teritorije, i akcentuje nagib terena sa svim njegovim silama.

Namera, zadatak i materijali
Namera radionice jeste da se ispitivanjem sile potiska jezera prikaže i smesti u razmeru skriveni odnos između mirne vode i predmeta, drugim rečima – da se istraže ove dve prirode. Takođe, težnja ove radionice nije pohod ka totalnom dizajnu predeterminisanog scenarija. Upravo suprotno, učesnici ću aktivno učestvovati u osmišljavanju toka iste, suočavanjem sa
fenomenom plutanja u prvom licu. Jedini predeterminisani principi u odnosu na koje će učesnici razraditi algoritam varijable koja će odrediti bit same intervencije jesu tema plutanja i materijali na raspolaganju. Očekivano je da će učesnici istraživanjem stanja vodene sredine u sferi fizičkih sila i semantičkog doživljaja, postaviti metodologiju koja će otelotvoriti jednu od brojnih relacija između vode i predmeta.

50 Balona, 500m polipropilenskog kanapa, 20 cigli, trska

Proces
Tokom 2 dana trajanja radionice, poseban osvrt napravljen je na temu značaja samog stvaralačkog i kognitivnog procesa, stvaranju dinamičnog i otvorenog kolektiva između učesnika, organizatora i tutora. Ulazni parametri ovog procesa bile su tema, lokacija i materijali odabrani od strane tutora, dok je sama fizička pojavnost finalne strukture rezultat kolektivnog rada, diskusija, istraživanja, brojnih prototipa i provera u razmeri 1:1.

Ishod
Ishod radionice se ogleda u nekoliko nivoa. U fizičkom smislu instalacija se ogleda u dinamičnoj plutajućoj strukturi, usidrenoj na jednom svom kraju. Ona se podvlađuje strujanju vetra i vode, i na taj način materijalizuje njihovo nevidljivo kretanje. U teorijskom smislu ona podstiče na dodatno razmišljanje i sagledavanje tema mapiranja i skaliranja prostora. I za kraj, u semantičkom smislu, ona akcentuje i daje na značaju jednom prostornom poligonu, svojom pojavnošću poziva korisnike na interakciju i uprkos svojoj prolaznoj prirodi ona nastavlja da živi u mentalnim mapama korisnika.

Lične refleksije
U kontekstu EASA-e u vanrednim okolnostima radionica “BUOYANCY CASE¹”, je formirana tako da njen krajnji ishod nije u startu definisan.

Takvom postavkom stvorena je širina i data mogućnost, kako tutorima tako i participantima radionice, da zajedno ispitivajući razne prostorno fizičke odnose dođu do kreiranja prostorne strukture/instalacije.
Akcentovano ispitivanje odnosa BALON : JEZERO, dovelo je do formiranja promenljive strukture koja pluta na površini vode.
U selektovanim foto-dokumentima sa jezera mogu se videti različite sekvence koje govore o efemernosti fizičke strukture. Njen oblik i međusobni odnosi njenih sastavnih elemenata nikada nisu konačni, na njih neprestano utiču sile pomeranja vode i vazduha, materijalizujući tako sami sebe.
-Nikola Abramović

Koncepcija radionice kao usmerenog otvorenog procesa je sama po sebi jako uzbudljiva. Međutim ono što je meni na individualnom nivou ovaj proces učinilo još zanimljivijim jeste njen dinamičan tok i nepredvidljiva priroda, nesumnjiva posledica ad hoc prirode događaja u vanrednim okolnostima. Konstantna tranzicija iz apatičnog u privrženog, nasmejanog u zabrinuto, osunčanog u pokrenuto, izgubljenog u rešeno, predstavlja jednu predivnu igru traženja. Igru, koja kao i uvek sasvim prirodno kulminira pronađenim. Ispunjenošću, užitkom i osmesima. To i jeste igra.
– Miloš Jokić

Tutori:
Miloš Jokić, Nikola Abramović

Učesnici:
Ana Vučeta, Ana Šabanović, Boban Živanović, Jovana Stakić, Marko Brkić, Nađa Ranitović, Natalija Bogdanović, Sofija Spaić Šejla Župljanin

Tekst:
Miloš Jokić, Nikola Gjorgjievski

Fotografije:
Boban Živanović, Nađa Ranitović, Nikola Abramović